Биографија
Селимир Радуловић (1953) je објавио тринаест песничких књига: Последњи, дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016, 2018), Дванаест (2018), О дукату с ликом старца (2020), У царству ветрова арамејских (2022), Запис на стубу, јерусалимском (2023), По води која је прала ноге, Исусове (2024), Ево, анђела (2025), књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996, 1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011), О крсту, малом, дрвеном (2024), За искром, на сред, мора (2026) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017), Исповест тумача царевог сна (2019), Седам малих дрхтаја (2021) и књигу сабраних песама С камењем, Христовим, белим (2025).
У издању Српске књижевне задруге и Православне речи објављена су му Изабрана дела, I–V (2013); у издању Архива Војводине и Лагуне објављена су му, такође, Изабрана дела, I-VII (2023).
Аутор је књиге књижевно-критичких текстова Повој и чланци (1987), књига огледа Светло из очеве колибе (2015), Гле! Јагње Божје! (2020), Оно мало соли (2020), монографије о Светом Сави (2020), заједно с Епископом Новосадским и Бачким др Иринејом, и пет антологија/хрестоматија. Антологија Златни век српског песништва имала је три издања (2010, 2019, 2022, 2024).
Поводом његовог песничког дела објављена су два зборника радова: Песник ноктурна (1995) и Светло из очеве колибе (2015). У часопису Нова мисао, у новембру 2022, објављен је темат Светло из очеве колибе, посвећен књижевном делу Селимира Радуловића.
О његовом делу објављене су две књиге – Слободан Жуњић / Лако језгро песништва (2015) и Саша Радојчић / За светлом из очеве колибе (2018).
Издавачка кућа Чигоја објавила је, у колекцији Одговори, књигу разговора Милоша Јевтића са Селимиром Радуловићем Очево лице књиге (2017), а Народно дело наставак разговора То сам ја, Оче, мој (2025).
Књиге изабраних песама објављене су му на македонском (Светлина од очевата колиба, 2016), руском (Свет иных пространств, 2017), грчком (Φως απο την καλυβα του πατερα, 2017), немачком (Der Hauch des kleinen Gebets, 2018), енглеском (The light from my father’s hut, 2021), словачком (Svetlo z otcovej koliby, 2022), бугарском (Сянката на осмия еон, 2025) и македонском (Запис на столбот Ерусалимски, 2026) језику.
За свој књижевни рад добио је Награду Печат вароши сремскокарловачке, Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Награду Миодраг Ђукић, Награду Симо Матавуљ, Повељу Мораве, Награду Књига године Друштва књижевника Војводине, Награду Деспотица Ангелина Бранковић, Кондир Косовке девојке, Награду Ђура Јакшић, Змајеву награду Матице српске, Награду Лаза Костић, Награду Стеван Пешић, Награду Милан Богдановић, Повељу за животно дело Удружења књижевника Србије, Награду Филип Вишњић, Награду Теодор Павловић (за животно дело), Печат херцега Шћепана, Награду Бранко Ћопић Српске академије наука и уметности, Награду Душан Васиљев, Награду Марко Миљанов Удружења књижевника Црне Горе, Награду Свети Стефан Штиљановић, Повељу Песничких Златиборских ватри, Награду Меша Селимовић, Награду Мирослав Антић, Награду Јован Скерлић, Награду Зоран Ђерић, Награду Фјодор Михајлович Достојевски, Награду Кочићева књига, Награду Тодор Манојловић и Награду Димитрије Митриновић.
Добитник је и следећих признања – Новембарске повеље Новог Сада, Искре културе, Вукове награде, Теслине голубице, Медаље Константина Философа Словенске уније из Чешке, Награде за животно дело Културног центра Војводине Милош Црњански, Златне медаље за заслуге Председника Републике, Ордена Светог Стефана Лазаревића Светог Синода Српске Православне цркве, Награде Ђура Даничић, Награде Premio internazionale d’eccellenza Citta del Galateo (Италија), Светосавског златника Српског националног савјета Црне Горе, Награде Златни витез (Русија), Награде Јанко Шафарик, Награде Беловодска розета, Награде Троношки родослов, Награде Балкански књижевни видици и Сретењског ордена првог степена Председника Републике.
Управник je Библиотеке Матице српске и главни и одговорни уредник Летописа Матице српске. Живи у Новом Саду.
